Ljudi se klanjaju totemu svoje prošlosti, ne shvaćajući da tako izgrađuju spomenik svoje budućnosti

Vraćam se kući večeras, šetam polako ulicama u kojima se u tišini čuje sistem normi, pravila, ponašanja, maski i ništavila koji me okružuje, dok tutnje okolne diskoteke, odnosno klaonice za dušu u kojoj svi stoje obešeni za šankom. Spava se od ponedeljka do petka, dok se sistem širi poput tumora, krajem petog dana skače se opet u zatvore naših izlazaka kako bi silovali našu uspavanu dušu da se makar na tren probudi kako bi se makar na čas osetili živi. Dok sutra jedva dolazimo sebi, spremajući se za novih 5 dana spavanja do sledećeg buđenja.